Podaci su nova valuta svuda u svijetu

Istraživanje grupacije EOS: „Koliko vrede podaci?ˮ

Reprezentativno istraživanje o podacima i njihovoj vrednosti u Evropi, Rusiji i SAD.

Digitalni podaci su postali ključna ekonomska imovina. Preduzeća ih prikupljaju, analiziraju i tumače da bi optimizovala svoje poslovne modele. Shodno tome, odgovorno rukovanje tim podacima i njihovo uvažavanje sve više određuju javni govor: Kakav je stav potrošača prema otkrivanju i vrednosti podataka? Da li su spremni da prodaju svoje podatke o ličnosti? Postoje li razlike u pojedinim zemljama? I kako preduzeća stiču poverenje u to kako se podaci koriste? 

Međunarodno, reprezentativno istraživanje grupacije EOS na temu „Koliko vrede podaci?ˮ nudi odgovore na gorenavedena pitanja. Ovo internet istraživanje je u 17 zemalja u proleće 2020. godine sproveo institut Kantar, jedan od vodećih svetskih instituta za istraživanje tržišta. 

O istraživanju „Koliko vrede podaci?ˮ

  • Novo EOS istraživanje na temu

    Ko? 

    Po 1.000 učesnika kao reprezentativni uzorak stanovništva starosne dobi od 18 godina za svaku zemlju.

  • Novo EOS istraživanje na temu

    Gde?

    Petnaest evropskih zemalja, uključujući SAD i Rusiju.

  • Novo EOS istraživanje na temu

    Kako?

    Internet anketa sa standardizovanim upitnikom.

Podaci kao valuta

Da li su podaci novo zlato?

Svakog dana otkrivamo ogroman broj podataka o ličnosti: podaci za kontakt i podaci o ličnosti, informacije o našem ponašanju prilikom kupovine, detalji računa ili činjenice o našem zdravlju. Oni pomažu preduzećima da bolje razumeju kupce i njihove želje te da reaguju na tržišne trendove. Ti podaci su izuzetno važni. Prema sadašnjem istraživanju, većina ispitanika smatra da bi trebalo da dobiju nadoknadu zbog toga što se koriste njihovi podaci. Na konkretno pitanje o vrsti podataka, mnogi su čak spremni da prodaju određene podatke pouzdanim preduzećima, međutim, postoje i ograničenja.

Osnovni rezultati

  • Trećina ispitanika bi otkrila svoje podatke za konkretnu protivuslugu. U Rusiji je taj broj čak 50 odsto.

  • Najpopularnije nadoknade su nagrade ili popusti, a najmanje popularne su usluge ili statusne prednosti. 

  • Uvid u bankovni račun ili podatke računa / kreditne kartice gotovo niko ne želi da proda (manje od jednog od deset).

Većina potrošača u svim zemljama se zalaže za nadoknadu ako preduzećima lično daju svoje podatke. Međutim, postoje razlike među zemljama kada se postavi pitanje ko je već ušao u postupak „otkrivanja podataka za nadoknaduˮ. Ispitanici očekuju da se preduzeća bave poverljivim podacima o ličnosti  ̶  tada često postoji dobra prilika za poslovanje. 

Istraživanje o podacima preduzeća EOS: Kolika je vrijednost podataka?

Velike mogućnosti za kupovinu podataka za preduzeća

Svaka treća osoba u Evropi i SAD-u bi pristala da otkrije svoje podatke za nadoknadu. U Rusiji je to čak svaka druga osoba. Kada je reč o prodaji bar jednog podatka o ličnosti za novac, taj broj je znatno veći. 82% Evropljana, 75% Amerikanaca i 90% Rusa bilo bi voljno da to učini. Uvek treba da se pretpostavi da je preduzeće koje obrađuje podatke pouzdano. Tipovi podataka, kao što su odluke o kupovini ili podaci za kontakt, najpre bi se prodali. U slučaju podataka o zdravstvenom stanju i zdravlju, spremnost na njihovu prodaju je već donekle manja. Svako otkrivanje podataka računa i kreditnih kartica se doživljava posebno kritičnim. Iznenađujuće je da je osetljivost prema različitim vrstama podataka na međunarodnom nivou vrlo slično ocenjena. S druge strane, postoje veće razlike među zemljama kada se postavi pitanje da li su ispitanici već ušli u postupak „otkrivanja podataka za nadoknaduˮ.

Ispitanici su već sklopili poslove tipa

U kojim zemljama se već posluje s podacima?

Gotovo svaka šesta osoba je već izvan granica počela preduzećima da deli svoje podatke za nadoknadu. Ipak, postoje razlike kada se uporede zemlje: u Španiji (26%) i Rumuniji (24%) se češće pravio dogovor, dok je u drugim zemljama jugoistočne Evrope, poput Slovenije (10%) ili Severne Makedonije (7%), takav dogovor češće bio odbijen.

Zanimljiva činjenica je da je u određenim slučajevima spremnost potrošača da prodaju svoje podatke (svaka treća osoba) čak i veća od potražnje preduzeća, budući da je do sada samo svakoj petoj osobi zauzvrat ponuđena protivusluga. Dakle, velike su šanse da preduzeća posluju s potrošačima ako steknu njihovo poverenje.

  • Korisnik pametnog telefona u gradu: Podaci su postali ključna ekonomska prednost.

    Hoće li digitalni život evropskih građana uskoro biti kao u Kini?

    Saznajte više o sveobuhvatnim nalazima EOS ankete i o tome šta se dešava kada lični podaci postanu sopstvena valuta.

    Pročitajte povezani članak

Digitalno poverenje kao izazov

Preduzeća su pod pritiskom

Istraživanje dokazuje da su potrošači uglavnom spremni da podatke o ličnosti otkriju preduzećima od poverenja. Ali, upravo ovde postoji potreba za nadoknadom, jer mnogi nemaju poverenje kada je u pitanju odgovorno rukovanje njihovim podacima o ličnosti. Stoga će najveći izazov za preduzeća biti smanjenje ovog nepoverenja odgovarajućim i transparentnim načinom korišćenja podataka.

  • Potrošači imaju malo digitalnog povjerenja.

    Skepticizam

    Uprkos opštoj volji, mnogi potrošači su i dalje sumnjičavi kada je u pitanju deljenje podataka na internetu. U Evropi samo 33 odsto ljudi veruje da preduzeća odgovorno rukuju svojim digitalnim podacima. U SAD-u je to samo 23%, a u Rusiji 41% ljudi. 

  • Skepticizam prema preduzećima karakteriše i nesigurnost.

    Neznanje

    Ovaj skepticizam takođe karakteriše neizvesnost: većina potrošača ne zna kako da ograniči nepoželjno korišćenje podataka (Evropa: 58%, SAD: 62%, Rusija: 66%). Da bi se na mreži ostavilo što manje tragova, mogli bi se, primera radi, onemogućiti kolačići za praćenje. Doduše, svaki treći korisnik u Evropi i Rusiji retko koristi tu opciju. 

Rangiranje poverenja industrije 

Pored neznanja ciljanog ograničenja prenosa podataka, većina korisnika se, prema istraživanju, često oseća primoranim da podeli svoje podatke (Evropa: 66%, SAD 58%, Rusija 81%). Činjenica da određene usluge mogu da se koriste u punoj meri samo obiljem podataka promoviše nepoverenje prema preduzećima i objašnjava opšti skepticizam među ljudima. 

Istraživanje o podacima preduzeća EOS: Kolika je vrijednost podataka?

Međutim, postoje i industrije s jasnim vodstvom u trci za digitalno poverenje: na prvom mestu su banke (Evropa: 54%, SAD 56%, Rusija 54%) i ponuđači usluga internet plaćanja (Evropa: 46%, SAD 46%, Rusija 58%). Snabdevači energijom takođe rade relativno dobro (Evropa: 39%, SAD 38%, Rusija 34%). S druge strane, gubitnici na listi poverenja za digitalne podatke su preduzeća koja se bave telekomunikacionim uslugama i trgovinom na mreži, a na samom začelju su vlasnici društvenih mreža poput Messenger-a (Evropa: 14%, SAD 11%, Rusija 18%). U tim sektorima još uvek postoji neiskorišćen potencijal i budućnost će pokazati koje strategije ta preduzeća koriste da bi na odgovarajući način reagovala na nepoverenje kupaca.

  • Poslovni čovjek skreće pogled: Potrošači nemaju mnogo povjerenja u digitalnu tehnologiju

    Kakve veze američki izbori imaju sa digitalnim poverenjem Evropljana.

    Da li i dalje imamo izbora u otkrivanju naših podataka? Otkrijte gde je potrebna akcija - za preduzeća i potrošače.

    Pročitajte povezani članak

Digitalni svet kao nivelator 

Podaci su već vredna roba i pravilno rukovanje njima postaje sve značajnije. Ovo istraživanje pokazuje da potrošači žele da im se obešteti otkrivanje njihovih podataka i imaju jasne ideje o tome koje podatke žele da prodaju određenim preduzećima, a koje ne žele. To povećava pritisak da se deluje u gotovo svim industrijama radi optimizacije važnog poslovanja podacima. Ovo istraživanje daje prvobitan uvid u to gde preduzeća mogu da započnu s poslovanjem. Najveći izazov je da na primeran način reagujemo na skepticizam potrošača pružajući im zahvalnost i da svojom transparentnošću steknemo digitalno poverenje. Zanimljivo je da na međunarodnom nivou gotovo da ne postoje razlike, kako u pogledu poverenja, tako i iskustva i stavova. Bez obzira na to da li se nalazili u Evropi, SAD ili Rusiji  ̶ svako ko surfuje internetom i koristi mrežne usluge, nailaziće na gotovo iste uslove izvan svojih granica. Stoga je na preduzećima koja obrađuju podatke širom sveta da pokrenu mere i počnu da ulažu u digitalno poverenje. 

Besplatni tehnički priručnik
„Koja je vrednost podataka?“

Selecția altor teme principale „Care este prețul datelor?”

Preuzmite belu knjigu Preuzmite belu knjigu

PODEŠAVANJA KOLAČIĆA

Na našoj internet stranici koristimo kolačiće koji vam omogućavaju najbolju moguću posetu našoj internet stranici. To uključuje kolačiće koji su neophodni za funkcionisanje internet stranice, kolačiće koji se koriste isključivo u svrhu anonimne statistike, kolačiće koji se koriste za podešavanja udobnosti posete i kolačiće koji se koriste da bi vam se prikazao personalizovan sadržaj na osnovu vaših interesa. Sami možete izabrati da li želite da dozvolite korišćenje kolačića za statistiku, udobnost posete i marketing. Pored toga, u svakom trenutku možete izmeniti, odnosno povući svoj pristanak tako što ćete kliknuti na Izmeni podešavanja kolačića u dnu internet stranice. Više informacija možete pronaći u našoj Politici privatnosti.

Neophodni

Koristimo neophodne kolačiće. Ovi kolačići su neophodni za funkcionisanje i osnovne funkcije internet stranice. Ovi kolačići omogućavaju funkcionisanje sigurnosti naše internet stranice.
Više o tome koje kolačiće koristimo možete pročitati ovde.

Udobnost posete

Ukoliko omogućite kolačiće za udobnost, olakšaćemo vam upotrebu naše internet stranice. Ukoliko opet posetite našu internet stranicu da biste koristili naše usluge, automatski ćemo prepoznati da ste već posetili našu internet stranicu, a unosi i podešavanja koja ste uneli biće automatski prepoznati, tako da ne morate opet da ih unosite. Na primer, ne morate ponovo da unosite svoje korisničke podatke svaki put, svojim podacima, koje ste već uneli, možete pristupiti kada ponovo posetite internet stranicu. 
Više o tome koje kolačiće koristimo možete pročitati ovde.

Statistike

Koristimo kolačiće za statistiku da bismo poboljšali svoju ponudu i obezbedili izgled koji se zasniva na potrebama, kao i stalnu optimizaciju naše internet stranice. 
Zato prikupljamo anonimne podatke za statistiku i analitiku, na primer da bismo utvrdili saobraćaj na internet stranici i ponašanje korisnika i da bismo prilagodili i poboljšali sadržaj i iskustvo na internet stranici.
Više o tome koje kolačiće koristimo možete pročitati ovde

Marketing

Koristimo kolačiće za marketing, tako da možemo da obezbedimo relevantan sadržaj koji se zasniva na vašim interesovanjima kada posetite našu internet stranicu. 
Više o tome koje kolačiće koristimo možete pročitati ovde.